Своју збирку заиста вредних уметничких предмета, Музеј тек формира. Иако у својој основној делатности, прикупљању, чувању и презентацији позоришног уметничког стваралаштва, нема много врхунских сликарских и вајарских предмета, он ипак поседује одређен број ванредно лепих примера слика и скулптура, а понајвише остварења у домену примењене уметности (сценографских и костимографских скица, макета, фигурина и слично).
У власништву Музеја налазе се слике Уроша Предића (портрет Пере Добриновића и портрет Теодоре Арсеновић), затим Стевана Максимовића (портрет Драгомира Кранчевића) и портрети непознатих аутора (Јована Капдеморта и Јоце Савића), као и портрет Шандора Хартига, аутора Тибора Хартига. Све ове слике рађене су у техници уља на платну, а једини портрет рађен пастелом је портрет Милана Ајваза, који је насликао Миленко Шербан. Позоришни музеј такође чува поклоњене слике Скарлет Баптисте Никитовић (из Индије), као и портрет Мире Бањац, аутора Лазара Марковића.
Са највећим бројем уметнички осликаних сценографских скица заступљен је Владимир Спасић (Емигранти С. Мрожека; Родољупци Ј. Поповића Стерије; Откриће Д. Ћосића), Владимир Маренић (Сумњиво лице Б. Нушића; Риголето Ђ. Вердија и Халелуја Ђ. Лебовића), затим Стевана Максимовића (Продана невеста).
У Музеју се чувају и многобројне костимографске скице које такође, веома често представљају драгоцене примере и уметничког, примењеног стваралаштва.
Ту је и неколико макета сценографија из представа, поклони сценографа Милете Лесковца, Владимира Ребезова и других. Од вајарских дела у власништву Музеја треба споменути бисту Владе Поповића, рад Богдана Шупута, фигурине Косте Трифковића, рађене у бронзи, аутора Јована Солдатовића и фигурину Јована Поповића Стерије, рад Марије Ујевић, скулптуру − карикатуру Бранислава Нушића у природној величини, младих аутора Павла Живковића и Алана Жигића.