Позоришна култура и традиција на тлу данашње Војводине веома је специфична, дуга и изузетно богата, не случајно Војводина се назива и колевком позоришта словенског југа. У стварању те традиције учествовале су све етничке заједнице које настањују наш регион. Да би се та културна баштина сачувала, основан је Позоришни музеј Војводине.

Позоришни музеј Војводине основан је 6. маја 1982, на Ђурђевдан, али његова предисторија се везује још за Позоришни одсек Музеја Војводине, који је као самостална јединица оформљен 1951. године. Музеј је, због двојаког карактера свога рада (бави се уједно и историјом позоришта и постигнућима савременог позоришта), јединствена културна институција на територији Војводине, са изразито стручном тематиком истраживања и деловања. Заправо, његова специфичност огледа се у томе што за основну делатност има, као и сви музеји, систематско евидентирање, истраживање, прикупљање, заштиту, чување, обрађивање, проучавање, излагање и презентовање музејског материјала; сабира податке о текућој позоришној стварности и тиме ствара услове за проучавање савремене театарске праксе; аналитичким радовима и информативним материјалима доприноси си-стематском и континуираном праћењу и изучавању проблема и појава у позоришној уметности и култури.

Поред ових основних, у складу са задацима и обавезама, Музеј континуирано обавља и следеће послове: објављује и монографије о позоришним ствараоцима и позоришним институцијама, а такође и књиге о теорији драме у својим едицијама: Позоришна култура на тлу Војводине, Ризница, Теорија драмске уметности, Посебна издања и Позоришни портрети; издаје и периодичне публикације (документациону публикацију Алманах позоришта Војводине који излази у свескама, за сваку претходну позоришну сезону и лист за позоришну културу Војвођанска сцена); организује научно-стручне скупове, трибине и разговоре о актуелним темама, догађајима и личностима. Стручне скупове и трибине организује у складу са јубилејима и значајним датумима из биографија позоришника. Сваке године уприличи по неколико трибина као видове дружења са публиком Портрет позоришног уметника и Сећање на позоришног уметника; библиотечку активност усмерава на увећавање и употпуњавање специјализоване музејске библиотеке; представља новообјављене позоришне публикације; сарађује са другим позоришним и културним институцијама...

Велику пажњу Музеј посвећује изложбеној и издавачкој делатности, као и популарисању сценских уметности. Крајем 2003. године заживео је капитални научно-истраживачки пројекат из историје позоришта под називом Позоришна култура на тлу Војводине од најстаријих времена до данас.

У фонду Музеја је похрањено више од 60.000 предмета (манускрипти драмских дела, плакати, програми, преписка, уметничка дела, макете, сценографске и костимографске скице, мемоарска грађа, лични предмети еминентних позоришних стваралаца, фотографије...). Они су на располагању не само театролозима и историчарима позоришта него и другим проучаваоцима из области културе народа и националних мањина Војводине. Од својих почетака до данас, Музеј је суочен с неадекватним просторним и функционалним условима, лишен је одговарајућег депоовског, изложбеног, радног и мултифункционалног простора. Будући да Музеј не располаже властитим изложбеним простором, део његових фондова презентован је у оквиру сталне поставке Музеја Војводине, а изложбе приређује у позоришним кућама и институцијама културе у Војводини и Републици. Због перманентног недостатка простора за нормалан рад, као и недостатка материјалних средстава, ангажовање запослених је још обухватније. Поштујући време у којем живимо, Музеј у свој рад покушава да унесе новине које ће га учинити савременијим и свеобухватнијим, чиме би побољшао свој статус. У том смислу, обраћа се посебна пажња и стреми ка модернизацији у чувању и заштити музеалија, као и осавремењавању, кроз примену информатичке обраде музејске грађе.

Поред тога, у циљу што квалитетнијег обављања примарне делатности, Музеј се труди да својим радом изгради одговарајући имиџ – као неопходне, високостручне и ауторитативне позоришне институције – уздајући се и у помоћ других (државних органа, медија, угледних позоришних и културних посленика…), али највише и првенствено ослањајући се на сопствене снаге, успостављањем тешње и конкретније сарадње са сродним и другим културним институцијама, као и активнијом међународном сарадњом са институцијама исте или сличне делатности, интересовања и ранга и конкретизовањем сарадње са земљама региона, у виду међусобног повезивања у научно-истраживачком раду, размени обрађене документације, јединственијег и бржег приступа и увида у грађу, протока информација итд.

Добро осмишљена културна политика надлежних допринела би потпунијем остварењу Позоришног музеја Војводине као институције и његовог идентитета и природно, допринела би афирмацији позоришног живота и популаризацији позоришне уметности у Покрајини. Искуства стечена у досадашњем раду Музеја упућују на закључак да је нужно уложити посебне напоре при даљем оспособљавању кадрова и усавршавању техничких помагала да би се надокнадило пропуштено и да се удовољи музеолошким, театролошким, историографским и културолошким потребама савременог позоришног живота.

Музеј постоји због позоришта у Војводини, али не наравно само због њих, већ и због позоришне традиције и историје, и специфичности позоришног живота вишенационалне Војводине. Занима нас укупан позоришни живот, пре свега његов професионални и уметнички сегмент, али и аматерско стваралаштво, школска позоришта, фестивали и смотре и остала позоришна добра. Занима нас и онај сегмент који је наука о позоришту – од театрологије и историје, до социологије и психологије; затим педагошки сегмент, школовање позоришника – уметничко или научно. Наравно, занимају нас и остале позоришне институције, организације, манифестације и све оно што чини позориште комплексном позоришном културом и традицијом. Зато с правом у будућности, Позоришни музеј Војводине видимо као комплексну и маркантну појаву у позоришном животу и у културном миљеу Војводине, и шире.

Зато, с правом, будућност Позоришног музеја Војводине видимо као време његовог нужног просперитета и афирмације.

Pozorišna kultura i tradicija na tlu današnje Vojvodine veoma je specifična, duga i izuzetno bogata, ne slučajno Vojvodina se naziva i kolevkom pozorišta slovenskog juga. U stvaranju te tradicije učestvovale su sve etničke zajednice koje nastanjuju naš region. Da bi se ta kulturna baština sačuvala, osnovan je Pozorišni muzej Vojvodine. Pozorišni muzej Vojvodine osnovan je 6. maja 1982, na Đurđevdan, ali njegova predistorija se vezuje još za Pozorišni odsek Muzeja Vojvodine, koji je kao samostalna jedinica oformljen 1951. godine. Muzej je, zbog dvojakog karaktera svoga rada (bavi se ujedno i istorijom pozorišta i postignućima savremenog pozorišta), jedinstvena kulturna institucija na teritoriji Vojvodine, sa izrazito stručnom tematikom istraživanja i delovanja. Zapravo, njegova specifičnost ogleda se u tome što za osnovnu delatnost ima, kao i svi muzeji, sistematsko evidentiranje, istraživanje, prikupljanje, zaštitu, čuvanje, obrađivanje, proučavanje, izlaganje i prezentovanje muzejskog materijala; sabira podatke o tekućoj pozorišnoj stvarnosti i time stvara uslove za proučavanje savremene teatarske prakse; analitičkim radovima i informativnim materijalima doprinosi sistematskom i kontinuiranom praćenju i izučavanju problema i pojava u pozorišnoj umetnosti i kulturi. Pored ovih osnovnih, u skladu sa zadacima i obavezama, Muzej kontinuirano obavlja i sledeće poslove: objavljuje i monografije o pozorišnim stvaraocima i pozorišnim institucijama, a takođe i knjige o teoriji drame u svojim edicijama: Pozorišna kultura na tlu Vojvodine, Riznica, Teorija dramske umetnosti, Posebna izdanja i Pozorišni portreti; izdaje i periodične publikacije (dokumentacionu publikaciju Almanah pozorišta Vojvodine koji izlazi u sveskama, za svaku prethodnu pozorišnu sezonu i list za pozorišnu kulturu Vojvođanska scena); organizuje naučno-stručne skupove, tribine i razgovore o aktuelnim temama, događajima i ličnostima. Stručne skupove i tribine organizuje u skladu sa jubilejima i značajnim datumima iz biografija pozorišnika. Svake godine upriliči po nekoliko tribina kao vidove druženja sa publikom Portret pozorišnog umetnika i Sećanje na pozorišnog umetnika; bibliotečku aktivnost usmerava na uvećavanje i upotpunjavanje specijalizovane muzejske biblioteke; predstavlja novoobjavljene pozorišne publikacije; sarađuje sa drugim pozorišnim i kulturnim institucijama... Veliku pažnju Muzej posvećuje izložbenoj i izdavačkoj delatnosti, kao i popularisanju scenskih umetnosti. Krajem 2003. godine zaživeo je kapitalni naučno-istraživački projekat iz istorije pozorišta pod nazivom Pozorišna kultura na tlu Vojvodine od najstarijih vremena do danas. U fondu Muzeja je pohranjeno više od 60.000 predmeta (manuskripti dramskih dela, plakati, programi, prepiska, umetnička dela, makete, scenografske i kostimografske skice, memoarska građa, lični predmeti eminentnih pozorišnih stvaralaca, fotografije...). Oni su na raspolaganju ne samo teatrolozima i istoričarima pozorišta nego i drugim proučavaocima iz oblasti kulture naroda i nacionalnih manjina Vojvodine. Od svojih početaka do danas, Muzej je suočen s neadekvatnim prostornim i funkcionalnim uslovima, lišen je odgovarajućeg depoovskog, izložbenog, radnog i multifunkcionalnog prostora. Budući da Muzej ne raspolaže vlastitim izložbenim prostorom, deo njegovih fondova prezentovan je u okviru stalne postavke Muzeja Vojvodine, a izložbe priređuje u pozorišnim kućama i institucijama kulture u Vojvodini i Republici. Zbog permanentnog nedostatka prostora za normalan rad, kao i nedostatka materijalnih sredstava, angažovanje zaposlenih je još obuhvatnije. Poštujući vreme u kojem živimo, Muzej u svoj rad pokušava da unese novine koje će ga učiniti savremenijim i sveobuhvatnijim, čime bi poboljšao svoj status. U tom smislu, obraća se posebna pažnja i stremi ka modernizaciji u čuvanju i zaštiti muzealija, kao i osavremenjavanju, kroz primenu informatičke obrade muzejske građe. Pored toga, u cilju što kvalitetnijeg obavljanja primarne delatnosti, Muzej se trudi da svojim radom izgradi odgovarajući imidž – kao neophodne, visokostručne i autoritativne pozorišne institucije – uzdajući se i u pomoć drugih (državnih organa, medija, uglednih pozorišnih i kulturnih poslenika…), ali najviše i prvenstveno oslanjajući se na sopstvene snage, uspostavljanjem tešnje i konkretnije saradnje sa srodnim i drugim kulturnim institucijama, kao i aktivnijom međunarodnom saradnjom sa institucijama iste ili slične delatnosti, interesovanja i ranga i konkretizovanjem saradnje sa zemljama regiona, u vidu međusobnog povezivanja u naučno-istraživačkom radu, razmeni obrađene dokumentacije, jedinstvenijeg i bržeg pristupa i uvida u građu, protoka informacija itd. Dobro osmišljena kulturna politika nadležnih doprinela bi potpunijem ostvarenju Pozorišnog muzeja Vojvodine kao institucije i njegovog identiteta i prirodno, doprinela bi afirmaciji pozorišnog života i popularizaciji pozorišne umetnosti u Pokrajini. Iskustva stečena u dosadašnjem radu Muzeja upućuju na zaključak da je nužno uložiti posebne napore pri daljem osposobljavanju kadrova i usavršavanju tehničkih pomagala da bi se nadoknadilo propušteno i da se udovolji muzeološkim, teatrološkim, istoriografskim i kulturološkim potrebama savremenog pozorišnog života. Muzej postoji zbog pozorišta u Vojvodini, ali ne naravno samo zbog njih, već i zbog pozorišne tradicije i istorije, i specifičnosti pozorišnog života višenacionalne Vojvodine. Zanima nas ukupan pozorišni život, pre svega njegov profesionalni i umetnički segment, ali i amatersko stvaralaštvo, školska pozorišta, festivali i smotre i ostala pozorišna dobra. Zanima nas i onaj segment koji je nauka o pozorištu – od teatrologije i istorije, do sociologije i psihologije; zatim pedagoški segment, školovanje pozorišnika – umetničko ili naučno. Naravno, zanimaju nas i ostale pozorišne institucije, organizacije, manifestacije i sve ono što čini pozorište kompleksnom pozorišnom kulturom i tradicijom. Zato s pravom u budućnosti, Pozorišni muzej Vojvodine vidimo kao kompleksnu i markantnu pojavu u pozorišnom životu i u kulturnom miljeu Vojvodine, i šire. Zato, s pravom, budućnost Pozorišnog muzeja Vojvodine vidimo kao vreme njegovog nužnog prosperiteta i afirmacije.