Позоришна култура и традиција на тлу данашње Војводине веома је специфична, дуга и изузетно богата, не случајно Војводина се назива и колевком позоришта словенског југа. У стварању те традиције учествовале су све етничке заједнице које настањују наш регион. Да би се та културна баштина сачувала, основан је Позоришни музеј Војводине.
Позоришни музеј Војводине основан је 6. маја 1982, на Ђурђевдан, али његова предисторија се везује још за Позоришни одсек Музеја Војводине, који је као самостална јединица оформљен 1951. године. Музеј је, због двојаког карактера свога рада (бави се уједно и историјом позоришта и постигнућима савременог позоришта), јединствена културна институција на територији Војводине, са изразито стручном тематиком истраживања и деловања. Заправо, његова специфичност огледа се у томе што за основну делатност има, као и сви музеји, систематско евидентирање, истраживање, прикупљање, заштиту, чување, обрађивање, проучавање, излагање и презентовање музејског материјала; сабира податке о текућој позоришној стварности и тиме ствара услове за проучавање савремене театарске праксе; аналитичким радовима и информативним материјалима доприноси си-стематском и континуираном праћењу и изучавању проблема и појава у позоришној уметности и култури.
Поред ових основних, у складу са задацима и обавезама, Музеј континуирано обавља и следеће послове: објављује и монографије о позоришним ствараоцима и позоришним институцијама, а такође и књиге о теорији драме у својим едицијама: Позоришна култура на тлу Војводине, Ризница, Теорија драмске уметности, Посебна издања и Позоришни портрети; издаје и периодичне публикације (документациону публикацију Алманах позоришта Војводине који излази у свескама, за сваку претходну позоришну сезону и лист за позоришну културу Војвођанска сцена); организује научно-стручне скупове, трибине и разговоре о актуелним темама, догађајима и личностима. Стручне скупове и трибине организује у складу са јубилејима и значајним датумима из биографија позоришника. Сваке године уприличи по неколико трибина као видове дружења са публиком Портрет позоришног уметника и Сећање на позоришног уметника; библиотечку активност усмерава на увећавање и употпуњавање специјализоване музејске библиотеке; представља новообјављене позоришне публикације; сарађује са другим позоришним и културним институцијама...
Велику пажњу Музеј посвећује изложбеној и издавачкој делатности, као и популарисању сценских уметности. Крајем 2003. године заживео је капитални научно-истраживачки пројекат из историје позоришта под називом Позоришна култура на тлу Војводине од најстаријих времена до данас.
У фонду Музеја је похрањено више од 60.000 предмета (манускрипти драмских дела, плакати, програми, преписка, уметничка дела, макете, сценографске и костимографске скице, мемоарска грађа, лични предмети еминентних позоришних стваралаца, фотографије...). Они су на располагању не само театролозима и историчарима позоришта него и другим проучаваоцима из области културе народа и националних мањина Војводине. Од својих почетака до данас, Музеј је суочен с неадекватним просторним и функционалним условима, лишен је одговарајућег депоовског, изложбеног, радног и мултифункционалног простора. Будући да Музеј не располаже властитим изложбеним простором, део његових фондова презентован је у оквиру сталне поставке Музеја Војводине, а изложбе приређује у позоришним кућама и институцијама културе у Војводини и Републици. Због перманентног недостатка простора за нормалан рад, као и недостатка материјалних средстава, ангажовање запослених је још обухватније. Поштујући време у којем живимо, Музеј у свој рад покушава да унесе новине које ће га учинити савременијим и свеобухватнијим, чиме би побољшао свој статус. У том смислу, обраћа се посебна пажња и стреми ка модернизацији у чувању и заштити музеалија, као и осавремењавању, кроз примену информатичке обраде музејске грађе.
Поред тога, у циљу што квалитетнијег обављања примарне делатности, Музеј се труди да својим радом изгради одговарајући имиџ – као неопходне, високостручне и ауторитативне позоришне институције – уздајући се и у помоћ других (државних органа, медија, угледних позоришних и културних посленика…), али највише и првенствено ослањајући се на сопствене снаге, успостављањем тешње и конкретније сарадње са сродним и другим културним институцијама, као и активнијом међународном сарадњом са институцијама исте или сличне делатности, интересовања и ранга и конкретизовањем сарадње са земљама региона, у виду међусобног повезивања у научно-истраживачком раду, размени обрађене документације, јединственијег и бржег приступа и увида у грађу, протока информација итд.
Добро осмишљена културна политика надлежних допринела би потпунијем остварењу Позоришног музеја Војводине као институције и његовог идентитета и природно, допринела би афирмацији позоришног живота и популаризацији позоришне уметности у Покрајини. Искуства стечена у досадашњем раду Музеја упућују на закључак да је нужно уложити посебне напоре при даљем оспособљавању кадрова и усавршавању техничких помагала да би се надокнадило пропуштено и да се удовољи музеолошким, театролошким, историографским и културолошким потребама савременог позоришног живота.
Музеј постоји због позоришта у Војводини, али не наравно само због њих, већ и због позоришне традиције и историје, и специфичности позоришног живота вишенационалне Војводине. Занима нас укупан позоришни живот, пре свега његов професионални и уметнички сегмент, али и аматерско стваралаштво, школска позоришта, фестивали и смотре и остала позоришна добра. Занима нас и онај сегмент који је наука о позоришту – од театрологије и историје, до социологије и психологије; затим педагошки сегмент, школовање позоришника – уметничко или научно. Наравно, занимају нас и остале позоришне институције, организације, манифестације и све оно што чини позориште комплексном позоришном културом и традицијом. Зато с правом у будућности, Позоришни музеј Војводине видимо као комплексну и маркантну појаву у позоришном животу и у културном миљеу Војводине, и шире.
Зато, с правом, будућност Позоришног музеја Војводине видимо као време његовог нужног просперитета и афирмације.
